Predsednik je, tonom pomalo i pretećim, obećao da će kad se vrati iz Amerike obznaniti koliko je državnih i nenavijačkih para dato večitim rivalima, tačnu svotu lično ja nisam još čuo, ali što god budem čuo meni će biti previše.
„Vesićevci nisu dobili Rubikovu kocku, nego običnu kocku, i nju nisu umeli da okrenu da joj grbavi deo bude dole, da se bolje useče u podlogu, a da na površini bude uglačan kamen?! Ili Vesić misli da je i Stradun u svoje vreme dobio iste takve grbave i oštre kocke, a da su ih turisti … Dalje
I zaista je do juče nepoznati i uveliko penzionisani profesor postao šampion, pa je kao više biće ušao u vidokrug predsednikov, koji se šampionstvom malo je reći ushićuje i koji hita da ga iz državne kase što bogatije nagradi, pa bio to tekvondo, pikado, frikando, ili Rimanova teorema!
„Da nisu ovolike vrućine naložio bih da me čuvaju osnovci, odlikaši od Horgoša do Dragaša da se smenjuju pod mojim prozorom, i svi koji polože malu maturu na Kosovu, a nedeljom prepodne samo ‘Kolibri’…” Ljubomir Živkov
Naši naučnici dođu kao neki nebeski insajderi koji su zemaljskim bićima otkrili tajne svoje prapostojbine i pridoneli da Amerikanci prvi odu na Mesec.
„Moglo je istraživačko novinarstvo i da se obije Tanjugu o glavu, ali i nije: da se istina nije pokazala ovoliko prikladnom, ne bih ni znao za istragu.“ Ljubomir Živkov