Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!
“Vila u ulici toj i toj, broj taj, od dana objavljivanja ove Uredbe u Sl. glasniku jeste rezidencija predsednice Visokog Odbora za saradnju sa državama koje na nezavisnost Kosova ne daju ni pet para”.
Pravda je brza, ali dostižna, barem za mene, reče Siniša Mali i skoči u bazen sa vodootpornim telefonom, putem kojeg će razgaliti Gospodara.
Dobro čini i dobru se nadaj! Predsedniku Republike pripala je Hipokratova medalja, za koju sam zahvaljujući predsedniku prvi put i čuo, uručilac je Društvo lekara Vojvodine, senku na ovaj veličanstven događaj bacili su novinari koji ni u jednom od tekstova koje sam pročitao – volim da čitam takve vesti: odlikuj, i bićeš odlikovan, uči nas … Dalje
Ukazanje ministra Vulina na proslavi Dana policije moglo bi da bude najavna špica za sve vesti na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.
Mi smo u vlasti, pod vlašću jednog zapravo dečaka, možda i dvojice dečaka, kojima smo žive igračke za sve igre kojih se nisu naigrali kad su imali petnaest ili dvadeset godina, ili u kojima nijednom nisu uspeli da kak se veli izdominiraju.
Tamo gde predsednica Vlade smatra da je predsednik Republike njen šef, možda jedan Mohikanac vredi više nego četa okupljena oko njemu podređene službenice.
Mi živimo u zajednici gde se mišljenje i interesi prosečnog građanina nigde ne čuju i nigde ne bivaju uzeti u obzir, pa stoga moramo da se načinom pomalo da kažem i navijačkim obratimo nekadašnjem navijaču, budućem košarkaškom treneru i ocu Nacionalnog stadiona.
Gost je celivao ikonu, možda dao i prilog bogomolji, i obećao da će to zdanje, i porta, i parohijski dom, ostati zanavek, pa bilo sa sviju strana okićeno jalovinom, ili stajalo uz bok upravnoj zgradi Rio Tinta. Eto, ako parohija i bude sravnjena sa zemljom, ostaće beleg i lepa uspomena, zadužbina predsednikova, zaista, sve je … Dalje
Moj vlasnik i gospodar otišao je odvažno na svetski skup o zaštiti čovekove takozvane sredine, mislio sam da će ga specijalci UN tamo smesta okružiti, kao što su tajni agenti sa kapuljačama zgrabili Aidu i Jelenu, jer je Beograd najzagađenija prestonica današnjice, zaista, imperator kao da se rukovodi rimljanskom maksimom “zagadi, pa vladaj!”.