Evo, samo ovde potpišite, Uzoriti gospodine kardinale, da se univerza u Beogradu neće zvati „Sv. Alojzije Stepinac“, „Tompson“, niti „Picula“, i evo akreditacije, evo donacije, evo milodara sa naše strane, evo placa!
Trebalo je da snimim reklamu, kao što je bilo ono „nova plo-ča!“, za svako novo samosramoćenje kojem se predaju pripadnici olimpijskog plemena.
Nema oblasti u kojoj se vladar nije javno i razmetljivo okušao: poliglota, kulinar, dendi, div-junak, epidemiolog, trgovac oružjem, zaštitnik sviju koje zakon ugrožava, prorok, Mesija, da, šaljivdžija pritom, i pedagog, koji pred kamerama vaspitava vazale kad ovi podbace više od ostalih, standardnih neznalica i ulizica…
Kad je ubogi skvoter zaposeo predsedničku vilu, za pet minuta bila je gotova uredba: vila gubi taj snobovski atribut, predsednička, i postaje nužni smeštaj za dobrog čoveka koji će nas održati u večnoj ljubavi sa Kinom i Rusijom.
Oko našeg najvećeg sportiste stvoren je mit, ali ovo o čemu govorim gore je nego mit: ovo je nesporazum.
Kad budemo videli leđa kletim nezvancima, na potezu biće Sveta matera, veličanstveno ravnodušna prema nasilju koje nad njenom rođenom i sve siromašnijom pastvom sprovodi država.
Neprijatelj zna da bi u odbranu Srbije prvi ustali Ćacilend i Božićno seoce, pa je mudro podvio kukavički repić, i sad može slobodno u tisućljetnji san gde pobeđuje Srbiju.
Eto šta se zgodi kad država onoga ko je pošteno odležao svoje ne stavi odmah u Ćacilend, nego netom pušteni robijaš mora da pribegne samofinansiranju!
Čim osude Selakovića i ostale rodoljube koji bi da nas kurtališu Generalštaba, ja ću ih sve pomilovati i primiću svu krivicu na sebe; ako me blokaderske sudije osude, pomilovaću sebe: ispisujem novu istoriju vladarskog milosrđa!
Ministar kulture uspeo je da u svojim svetosavskim očima izazove sjaj kakav sam video samo kod Amelije Pulen, a što je izgleda izazvano nekakvim kapima za oči.