Od Malog se stalno očekuje nešto od čega će se svita presamićivati od smeha, što će se neminovno svaki put desiti, premda uz izvesni da kažemo delay: pravo prvog osmeha, ili ako bog da cereka, ili zacenjivanja od smeha, pripada caru, i ako se Potonji na ekstremnu duhovitost Malog bude makar nasmešio – počinje kolektivna … Dalje
Zar nisu zanimljiva ponavljanja, od Biblije, preko naučnika i bogataša, do našeg da kažemo slučaja?
Ako prevare, podmićivanje, pretnje, obmane i laži podbace, i vladar bude poražen, planira da se pobednicima smeje u lice, sve dok ma i jedan mišić njegovog lica bude pravilno radio (a svima im zna latinske nazive, jer je rešio da briljira i u višoj trener. školi).
Kad su Belgijanci dali prvi gol, pomislio sam: „Pa zar Tramp ne može ovo da poništi!?“ Možda je to prošlo kroz glavu i Belgijancima, pa su dali još tri gola: just in case!
Ne verujem da u Crnoj Gori živi i radi iko ko bi bio ravan udarniku iz „Informera“, koji je u Crnoj Gori persona non grata: ako naš vladar sanja o reciprocitetu, moraće da zbog Vučka kazni stotinu crnogorskih novinara: nije li pretio da ćemo za svakog ubijenog Srbina ubiti stotinu Muslimana?
Šta ako je oskarovka platila Vladi Srbije da bi se slikala sa budućim premijerom: nije li Vučić sada poznatiji i slavniji od Ketrin Zite Džons!?
Kad bi samo svaki hiljaditi, od svih nas koji bismo proslavili abdikaciju vladara, bio uvršten u mobu, pakovanje knjiga bilo bi gotovo za četvrt sata.
Tek dva sata nakon fraj-izbacivanja elitne paracivilne jedinice, predsedniku je neko rekao šta se u Crnoj Gori desilo (ne bih voleo da sam ja bio glasnik, ali ne bi meni naprednjaci tako nešto ni poverili).
A šta ako je ovo „Milić nije iz mog miljea“ ministrova najhrabrija i najiskrenija izjava od Postanja tj. Slobe do danas?
Ja sam kmetska duša: brinem za svoj džep koji mi raskalašna država nemilice prazni, što novim nametima, što skupoćom koju, gle, baš lično ona proizvodi, a koju poriče i protiv koje zapravo nema ništa.