Ne verujem da u Crnoj Gori živi i radi iko ko bi bio ravan udarniku iz „Informera“, koji je u Crnoj Gori persona non grata: ako naš vladar sanja o reciprocitetu, moraće da zbog Vučka kazni stotinu crnogorskih novinara: nije li pretio da ćemo za svakog ubijenog Srbina ubiti stotinu Muslimana?
Ono što želi sebi, da mu se podanik vrati, isto to želi i svom pobratimu Lukašenku, koji bi mu zaista mogao spočitnuti: „Ti dobi Serjožu od Hrvata, a ja ne mogu da dobijem Andrejku od tebe!“
Dobili smo diverzanta koji kasni šezdeset godina, i koji neće lično minirati most stavljajući mlađani život na kocku, ali bi da bude upamćen kao neko ko je nemačkom fašizmu zadao poslednji udarac.
Kako, molim vas, neko ko nije bio u ratu može počiniti ma i standardni ratni zločin, a kamoli genocid!
Ne jednom sam se okomio na estradu kao na stecište umetnika korumpiranih vlastitom zabludom da njihovo blagostanje zavisi od vlasnika naše nesrećne nastambe: samo da bi cupkali u predosadnom besomučju najluđe noći na televiziji, prave se da ne vide kako žive u naopakoj državi, samo da bi bili članovi žirija prenebregavaju državin zulum i reketiranje … Dalje
Voleo bih da vidim odaje tog njihovog Agitpropa, i da se domognem transkripta kakvog razgovora: koje ideje potiču od Neuporedivoga, koje predloge partijskih pamfletista Neuporedivi sa osmehom odobrava, a kojim ga zamislima njegovi komesari prijatno iznenađuju.
Bujketa i Nešu bi specijalci PIO fonda morali jedne lepe noći oteti i na silu ih penzionisati.
Hoće li u Beogradu na vodi biti upriličen susret vladarov sa nesrpskom decom, a koja su potomci njegovih podanika?
MVP ne haje za slavu na svetskom prvenstvu, mi treba da hajemo još manje.
Za atomsku bombu o kakvoj sanja rukovodilac naše tajne službe mlade Sarajke su udvostručeni Fon Braun.