Naš vlasnik koji je od prijatelja Anglosaksonaca naučio da nema na svetu besplatnog ručka, i koji razume samo jezik kupoprodaje, potplaćivanja, pretnji i ucena, mora da je zapanjen koliko je njegovih podanika spremno da radi nešto posve besplatno, nauštrb svog komfora, a radi vraćanja zajednice na put razuma, istine i zakona.
MVP ne haje za slavu na svetskom prvenstvu, mi treba da hajemo još manje.
Predsednik Republike preduhitrio je RIK, pretrčao je četrdeset dva kilometara, i doneo vest o pobedi, srećom se istorija nakon Maratonske bitke nije u celosti ponovila, naš glasonoša je i uoči i nakon obznane samo bio neraspoložen, morao je da javi o skromnoj pobedi, a ne o trijumfu koji je njegov ideal i njegova lična mera.
Tamo gde predsednica Vlade smatra da je predsednik Republike njen šef, možda jedan Mohikanac vredi više nego četa okupljena oko njemu podređene službenice.
Gost je celivao ikonu, možda dao i prilog bogomolji, i obećao da će to zdanje, i porta, i parohijski dom, ostati zanavek, pa bilo sa sviju strana okićeno jalovinom, ili stajalo uz bok upravnoj zgradi Rio Tinta. Eto, ako parohija i bude sravnjena sa zemljom, ostaće beleg i lepa uspomena, zadužbina predsednikova, zaista, sve je … Read more
Orlovi su, iznenadivši me prijatno, predsedniku izrekli nem i blag, ali jasan ukor, ah, kad bi barem bio ukor pred isključenje!
Trebalo bi da na aerodromima i na graničnim prelazima budu okačeni što veći bilbordi: “Ostavite svaku nadu vi koji odlazite: gde god da se odselite i dalje ćete biti podanici istog vladara“.
Da Đoković nije posetio Vulina, ministar policije bi s pravom i gorčinom u glasu mogao reći: “Pa čoveče, majstore, brate, bio si kod Vesića, kod Ve-si-ća!”
