Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!
Litija je moguća i dobrodošla iako Kosovo još nismo povratili, Putin još nije pobedio, a zima još nije iskezila svoje srbožderske zube, dok je Paradu ponosa vladar svojim usmenim ljutitim hatišerifom bio zabranio i sada Suzi traga za načinom da joj se šef što otmenije popišmani, pritisnut od stranaca do kojih hteo – ne hteo … Dalje
“Vila u ulici toj i toj, broj taj, od dana objavljivanja ove Uredbe u Sl. glasniku jeste rezidencija predsednice Visokog Odbora za saradnju sa državama koje na nezavisnost Kosova ne daju ni pet para”.
I Đuki i gradonačelniku Srpske Atine veliki je plus što su vođin kategorički imperativ – da je letovanje greh, greška i zgubidanluk – primenili na zemlju koja je osvedočeni i vekovni naš dušmanin i naš, kad god mu se pruži prilika – dželat.
O hijenama se vodeći homo sapiens izrazio zoološki nekorektno: hijene imaju svoje mesto i u lancu ishrane i u lancu reciklaže.
Predsednik Republike preduhitrio je RIK, pretrčao je četrdeset dva kilometara, i doneo vest o pobedi, srećom se istorija nakon Maratonske bitke nije u celosti ponovila, naš glasonoša je i uoči i nakon obznane samo bio neraspoložen, morao je da javi o skromnoj pobedi, a ne o trijumfu koji je njegov ideal i njegova lična mera.
Ogorčeni pojedinac, razočaran što njegovi podvizi ne bivaju praćeni stalnim izlivima obožavanja, divljenja i blagodarnosti, poseže za najstrožom kaznom koja se stanovništvu može izreći: “Lišiću vas sebe, tako mi ovog zubatog decembarskog sunca, pa ćete me praviti od blata i od lignita!”
Mi živimo u zajednici gde se mišljenje i interesi prosečnog građanina nigde ne čuju i nigde ne bivaju uzeti u obzir, pa stoga moramo da se načinom pomalo da kažem i navijačkim obratimo nekadašnjem navijaču, budućem košarkaškom treneru i ocu Nacionalnog stadiona.