Retrovizor Ljubomira Živkova.
U danima žalosti morali smo da čujemo vic o pravu veta koje je premijerka iznenada otkrila i odlučno ga primenila, sasekavši u korenu inače krasan zamysel predsednika Republike o vraćanju smrtne kazne u svečani opticaj.
Pa zar svetli car ima dozvolu da vozi bager? Zar za to nije potrebna obuka, ispit i licenca!?
Dobri despot jedino nema meko srce kad su u pitanju takozvani tajkunski mediji, genijalni idiom i najčešća uzrečica takozvane Ane; kad se na njih obruši, srce Aleksandra Vučića nije više onakvo kao kad su u pitanju Vujović, srpski proletarijat i sindikati, ispod rolke i skupocenih sakoa, srce otvrdne i postane nakratko kao paorski dlan.
“Boško Buha” je viđen za Beograd na vodi, neka se pripremi Narodno pozorište!
Je l’ imao onaj Minhauzen neku kapu po kojoj je prepoznatljiv, da to stavimo Zavetnici na glavu? Kako su izgledali Laža i Paralaža.
Na skupocenoj tabli videli smo svojim očima koliko naše nezaslužene zarade rastu, kako lete u srpsko nebo, dok grafikoni u okolnim zemljama sa zavišću gledaju uvis, ka srpskoj streli odapetoj iz čarobnog luka našeg čarobnog vladara.
Kupuj, predsedniče, uteruj strah u kosti onima koji Srbiji ne žele dobro, dron-samoubica je za naše oružane snage ono što je respirator bio u borbi protiv korone.
U minulih nedelju dana imali smo dva kolektivna, saborna prećutkivanja, prećutkivanja koja idu najviše na dušu novinara, u oba slučaja su upletene i dve državine miljenice, ili dva njena lica, a to su Sveta matera i Sveta Vojska.
Mali saveti, nikakva korist. Ovako bi se mogla zvati redovna rubrika u kojoj bih vladaocu pomagao da ne ponavlja unedogled iste jezičke pogreške ili nepreciznosti. Isto kao što, kad želite da se nekome dopadnete, birate reči, tako, još i više, morati biti precizni ako se upuštate u vređanje (drugih), ili ako se prepuštate samohvalisanju kad … Dalje
Ako je rad stvorio čoveka, ja ću vala od sebe, radom prekovremenim i neprekidnim, stvoriti natčoveka! Rečeno-učinjeno!