Retrovizor Ljubomira Živkova.
Slutim da referendumsko pitanje ne bi bilo brzopleto i nepromišljeno, kao na primer: „Želite li da zbog brze zarade, sa kojom vi u vašim malim životima nećete imati ništa, upropastimo pradedovsku zemlju, pradedovski vazduh i naše materinske vodotoke?“
Da Đoković nije posetio Vulina, ministar policije bi s pravom i gorčinom u glasu mogao reći: “Pa čoveče, majstore, brate, bio si kod Vesića, kod Ve-si-ća!”
Nadam se da ćemo izgraditi nove kasarne, a voleo bih kad bi se omogućilo i dobrovoljno ponovno služenje vojnog roka, nešto poput revakcinacije, pa ako regrutna komisija nađe da sam sposoban da opet služim u artiljeriji barem tri meseca, ja bih se samomobilisao.
Nije li nužan i štaviše hitan moratorijum na pravljenje novih spomenika? Makar na dve godine, ako vlastela nema strpljenja da sebri ozdrave i da naša bleda mati dođe k sebi?
U nemogućnosti da se predsedniku lično zahvalim za vitamine – kojima bih mogao, da sam malo savremeniji, pratiti i tracking – koji dakle prema meni ovog časa putuju sa Severa, blagodarim na ovaj način za brigu i pohvaljujem izbor vitamina koji će od predsednika verovatno preuzeti i SZO i naša medicina, da sam barem na … Dalje
Moj se predsednik razvio u međunarodnog spasitelja, i gle, ima u tome itekako uspeha, kako i ne bi, pa međunarod je lakoveran kao i narod!
Glumci koji nisu igrali u delu prikazanom najdražim gledaocima dovedeni su u neravnopravan položaj – kako oni da iskažu divljenje i zahvalnost za sve što predsednik neprekidno i neumorno čini?
Iako nas od Srpske Nove godine deli još deset meseci, ne verujem da će Izvinjenje istarskim vinogradarima biti nadmašeno.
Dugo sam čekao da postanem gospodar varoši beogradske, svih njenih kula, laguma, njenih ćuprija, ali, iskreno, zar nije i Beograd decenijama čekao da ga u ruke uzme neko poput mene!?